Donald Tramp i Emanuel Makron o budućnosti NATO alijanse

Eminentni stručnjaci za geopolitiku mogli su naslutiti ovakav razvoj događaja. Dan posle izbora američkog milijardera, predsednik Francuske osvrnuo se na situaciju u kojoj se Evropa nalazi, slikovito opisujući sukob između „biljojeda” i „mesojeda”. Evropska unija se dugo oslanjala na podršku Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, kako je najavio Donald Tramp, SAD će sada staviti naglasak na sopstvene interese, što za Evropu već otvara brojna pitanja o bezbednosti.

U politici se mnogo toga svodi na obrazovanje javnosti. Nakon intenzivnih američkih izbora, Emanuel Makron je na svoj način osvetlio geopolitičke posledice izbora Donalda Trampa. Za francuskog predsednika dileme nema: Evropa mora zauzeti značajniju ulogu na globalnoj sceni. Rat u Ukrajini, sukobi u Gazi, ambicije Rusije… Stari kontinent ne može sebi priuštiti prepuštanje sudbini, prenosi portal huffingtonpost.

„Moramo preuzeti odgovornost za očuvanje naših demokratija“, naglasio je tokom posete Mađarskoj, gde ga je ugostio premijer Viktor Orban. „Ako postanemo pozornica za tuđu propagandu zbog naše naivnosti, liberalne demokratije bi mogle nestati.“ Kako bi opisao ovaj konflikt između Evrope s ciljevima koji trenutno nemaju jaku osnovu i sila koje su spremne da prošire svoj uticaj, Emanuel Makron je iskoristio neobično poređenje.

Metafora životinjskog sveta
„Svet čine biljojedi i mesojedi. Ako odlučimo da ostanemo biljojedi, mesojedi će prevagnuti. Bilo bi korisno da postanemo svaštojedi. Ne želim biti agresivan, samo želim da naučimo kako da se zaštitimo“, slikovito je objasnio koristeći životinjsku metaforu. Evropljani, prikazani kao biljojedi, blagi i možda suviše naivni, mogli bi biti plen mesoždera? Francuski predsednik odbija takav ishod, gde bi Evropa na kraju bila „proždrana“.

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću, kao i sukob koji vodi Vladimir Putin u Ukrajini, uz nestabilnost na Bliskom istoku, donose neizvesnost i najavljuju moguće probleme. Ipak, prema Emanuelu Makronu, nijedno od ovih pitanja nije nepremostivo. On poziva građane država članica da prepoznaju značaj Evrope kao geopolitičke sile bez presedana. On žali što Evropa nije u potpunosti prepoznata kao nezavisna snaga i što je deo njene bezbednosti prepušten Sjedinjenim Državama, posredstvom NATO-a.

Tokom kampanje, Donald Tramp je potvrdio svoju izolacionističku strategiju i zapretio povlačenjem iz Atlantskog saveza ukoliko članice ne povećaju svoje doprinose. Ovo predstavlja potencijalnu pretnju za budućnost NATO-a, saveza koji je od 1949. godine zasnovan na solidarnosti među državama članicama. „Moramo biti svesni situacije, ambiciozni i odlučni“, istakao je Emanuel Makron.

Makronov poziv na akciju kroz poređenje „mesoždera“ i „biljojeda“ nije prošao nezapaženo, izazivajući oštre reakcije na francuskoj i evropskoj političkoj sceni. Predsednik Francuske će verovatno sada tražiti snažne saveznike i podršku u premijerima Mađarske i Slovačke, Viktoru Orbanu i Viktoru Ficu, sa kojima do sada nije bio u potpunosti saglasan. Ali, vremena i okolnosti donose promene i u stavovima.