USRED LUVRA, JA SRBIN, BRINEM SE O NASLEĐU MOJIH FRANCUZA: Sa Nikolom Milovanovićem, šefom konzervatora u čuvenom muzeju

To u razgovoru za svečani broj “Novosti” ističe Nikola Milovanović, šef konzervatora u slavnom muzeju Luvr, kustos i priznati francuski istoričar umetnosti.

– Prezime na “ić” mi nikada nije pravilo problem. Naprotiv, ljudi su uvek prema meni bili otvoreni. Znatiželjni su, raspituju se za poreklo, žele uvek nešto da nauče – ističe naš sagovornik koji uči Francuze njihovom nasleđu, restaurira ga, a predaje i na Velikoj umetničkoj školi u Luvru, dok je pre toga čuvao i negovao baštinu u čuvenom dvrocu u Versaju. Učestvovao je i u restauraciji svih slika oštećenih u nedavnom požaru u pariskoj Bogorodičinoj crkvi.

Neobičan je život Nikole Milovanovića i njegove porodice. Majka Vukica Čavor, Crnogorka, i otac Miroljub Milovanović, Srbin, oboje inženjeri, upoznali su se u Beogradu, ali su ih teški izazovi sudbine predodredili da žive daleko od rodne grude. Nikolin godinu dana stariji brat Dušan je, kao četvorogodišnjak, oboleo od leukemije. Nije bilo leka u Jugoslaviji, pa su spas potražili u svetu. Tako su 1972. godine stigli u Pariz.

– Plan je bio da se posle lečenja vratimo. Otac je već bio pronašao i kuću u Novom Sadu. Eksperimentalni tretman je potrajao nekoliko godina, ali se bolest ubrzo vratila, pa je sve moralo da bude ponovljeno. Brata su spasili, ostale su posledice, a mi smo se u međuvremenu navikli, stekli školske drugove i ostali – prepričava kroz šta je sve prošla njegova porodica.

PUSEN U BELOM DVORU
Izuzetni pejzaž francuskog majstora Nikole Pusena nalazi se u Belom dvoru u Beogradu, otkriva nam Milovanović.

– Naslikao ga je pred kraj života i pravo je remek-delo. Sliku je kupio Knez Pavle tridesetih godina. Šteta što šira publika nema priliku da je vidi. Bogatu kolekciju Kneza Pavla treba prikazati i Francuzima – naglašava Milovanović.

Miroljub i Vukica su imali lepe karijere, ona u telekomunikacijama gde je doprinela razvoju malih mobilinih telefona, a on kao uspešan elektroinženjer. Mislili su da i Nikola, ako želi sigurnu budućnost, treba da postane naučnik. Poslušao ih je teška srca, upisao studije za inženjera u Grenoblu gde su se u međuvremenu preselli, ali je ubrzo odustao. Srce ga je vuklo na drugu stranu.

– Uvek sam imao pasiju da crtam, hteo sam da postanem umetnik, ali su me roditelji odvaćali, i usmeravali na “ozbiljnija” zanimanja. Dok sam bio na studijama za inženjera, pojavio se konkurs koji je otvarao vrata velikih muzeja. Bilo je to kao stvoreno za mene. Uspeo sam da se upišem na Nacionalni institut za zaštitu kulturne baštine. Završio sam kasnije i doktorat, o dekoru kraljevskih rezidencija u 17. veku – prenosi naš sagovorni svoj zanimljiv životni put.

Jedno kraće vreme je radio u muzeju u gradu Poatjeu u centralnoj Francuskoj, a onda se prijavio na konkurs za brigu o slikarstvu u Kraljevskim apartmanima i Dvorani ogledala u Versaju. I – primili su ga.

– Mojoj sreći nije bilo kraja. Proveo sam tamo punih jedanaest godina. San je postao java. U Versaju ima deset konzervatora, a jedan od njih bio je, eto, i sin migrantske porodice iz Srbije. Bio sam zadužen za francusko i italijansko slikarstvo i velike deokracije. Već godinu dana po dolasku, učestvovao sam i upravljao u obnovama u dvorcu, među kojima i salona “Merkur”, 2001. godine.

Bio je angažovan i na postavci o Luju Četrnaestom, vodio računa o dvorani u kojoj je postpisano Primirje u Prvom svetskom ratu i koje je toliko povezalo Srbiju i Francusku. Napredovao je u karijeri i postao šef konzervatora u Versaju. Tada se i Luvr zainteresovao za njega.

– A kada vas Luvr pozove, ne možete da kažete ne – ističe Milovanović.

Luvr mu je poslednjih dvanaest godina druga kuća. Podvlači da, kada se spoje strast i posao, ništa nije nemoguće. Posebno se interesuje za stvaralaštvo velikog francuskog slikara Nikole Pusena. Pratio je i rad naših slikara, pre svih akademika Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, Dada Đurića…

– Svoje poreklo uvek nosimo sa sobom – kaže.

Posećuje i Kulturni centar Srbije, naročito u poslednje vreme od kako je direktorka Natali Beljanski koja je, kako naglašava, vratila dinamiku u radu ove institucije. Upostavio je kontakt i s Milanom Kvas iz Galerije “Pavle Beljanski” i Tijanom Bugatrski iz Galerije Matice srpske. Vraća se, na neki način, svojim korenima.

Izvor / Saznaj više: Novosti.rs